Конкуренција је државни непријатељ број 1

– Врх власти је највећи и једини суштински непријатељ слободе тржишта и конкуренције у овој земљи. Конкуренција је прећутно проглашена за државног непријатеља број 1, слободно тржиште такође, рекао је Драган Добрашиновић на представљању резултата истраживања и публикације „Индекс транспарентности јавне потрошње“, које је одржано у Медија центру у Београду.

Кроз овај пројекат, који је реализован уз подршку Фондације за отворено друштво, Топлички центар за демократију и људска права је креирао нови истраживачи инструмент – Индекс транспарентности јавне потрошње. Овај инструмент мери корелацију између транспарентности и степена конкуренције у јавној потрошњи. Истраживањем је обухваћено сто финансијски највреднијих уговора у 2019. години у три области јавне потрошње – јавне набавке, јавно-приватна партнерства и билатерални инвестициони споразуми. Резултати истраживања су показали да су транспарентност и конкуренција у области јавне потрошње на драматично ниском нивоу. Индекс транспарентности јавне потрошње за 2019. годину, на скали од 1 до 10 износи 3,98.

За овакво катастрофлано стање у јавној потрошњи Драган Добрашиновић је окривио и тужилаштва и судове, који су према његовим речима слика потпуне катастрофе и запуштености друштва.

– Како их није срамота да оду на посао и да притом не примете оно што су приметили сви грађани Србије, да је једна фирма (ЈП „Путеви Србије“), у једној години, а утврђено је од стране највише институције финансијске контроле у овој земљи, више од 400 милиона евра потрошила кршећи Закон о јавним набавкама. Ако то они нису приметили, они нису тужилаштво, они нису суд, они су техничка подршка високом политичком криминалу у овој земљи. Они су техничка подршка мафији која је у ствари једина права мафија у овој земљи, рекао је  Драган Добрашиновић.

-Стање конкуренције у Србији је поражавајуће, истакла је Александра Литричин.  Према њеним речима то није нека наша субјективна или објективна претпоставка на основу јавних података с Портала јавних набавки, из медија, из разних истраживања. Сама Европска комисија је у Извештају о напретку Републике Србије у процесу придруживања Европској унији за 2019. годину констатовала да су јавне набавке, јавна предузећа, здравство, просвета… дубоко у корупцији. Њено мишљење је да се неки логичан корен поражавајућег стања конкуренције налази у томе што систем јавних набавки не функционише и што постоји опште неповерење у институције које се баве контролом и надзором над поступцима јавних набавки. Проблем је и са свешћу да нема кажњавања када су у питању дела злоупотреба у вези са јавном набавком, злоупотреба службеног положаја, давање и примање мита и других дела која могу да се појаве у ова три облика јавне потрошње.

 – Конкуренција је једини индикатор по коме меримо ниво корупције у јавним набавкама. Док год немамо конкуренцију сматраћемо да живимо у високо корумпираном друштву, рекао је Миодраг Милосављевић. Када би друге независне институције радиле по угледу на Државну ревизорску институцију (Агенција за спречавање корупције, Управа за спречавање прања новца) направили би суштински искорак у борби против корупције. Сама јавност не може да се бори против корупције. Мора да постоје институције које се боре против корупције. Ако то немамо нећемо ни имати исход који је повољан за све нас.

Он је такође нагласио да у новом Закону о јавним набавкама немамо више грађанског надзорника који је био важан механизам у контроли јавних набавки. Притом је подсетио на кампању из 2012. године када је једно од обећања СНС-а било борба против корупције у јавним набавкама. Грађански надзорник је тада уведен и имао је важну улогу све време док није потпуно дезавуисан од стране владајуће странке.

Коментаришући нови Закон о јавним набавкама Саша Варинац је указао на његове кључне проблеме. Пре свега, то су разлози за измену уговора који могу тако комфорно да се тумаче да вредност уговора може у фази извршења да буде дуплиран чиме се додатно све обесмишљава. Поред тога вредносни прагови за примену закона су подигнути тако да ће се много више уговора закључити без спроведених поступака јавних набавки.

– Ограничење конкуренције и огромна вредност јавних набавки на које није примењен закон код само једног наручиоца (ЈП „Путеви Србије“) довољно говоре да много тога није у реду у систему јавних набавки, рекао је на крају свог излагања Саша Варинац.

Снимак комплетне конференције можете погледати на сајту Медија центра у Београду.

Подели

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on pinterest
Share on print
Share on email

Станица Прокоп: пола века безакоња

Можда је Београд свет, како су то тврдили Милошевићеви противници деведесетих. Можда је то и Србија, како нас већ три пуне године уверавају из једне