Реконструкција прокупачког Дома здравља 800.000 евра скупља од најниже понуде

Резултати истраживања до којих су током својих активности дошли у Топличком центру за демократију и људска права недвосмислено показују да је једна од највећих инвестиција у Прокупљу, вредна скоро 820 милиона динара без ПДВ-а, поверена предузећу које је на тендеру понудило највишу цену, која је за око 800.000 евра виша од цене другог понуђача.

Драган Добрашиновић из Топличког центра подсећа да је Град Прокупље крајем 2019. и почетком 2020. године спровео отворени поступак јавне набавке радова на реконструкцији објекта Дома здравља.

У овој, првој фази, ради се на енергетској санацији где су у поступку јавне набавке пристигле 3 понуде од којих су две одбијене као неприхватљиве.

Међутим, како кажу у Топличком центру, уместо најповољније изабрана најскупља понуда, а то је постала након откривања рачунске грешке и додавања 800.000 евра.

Изабрана је заједничка понуда фирме Термомонт Београд, поднета са још 6 понуђача у конзорцијуму. Она је оцењена као једина прихватљива са коначном ценом од 818.857.006,90 динара, иако је првобитна понуђена цена у његовој понуди била 721.722.622,54 динара, односно око 800.000 евра нижа у односу на вредност закљученог уговора. Наиме, накнадно је “откривена” рачунска грешка, па је понуђена цена тог понуђача нагло повећана у току стручне оцене већ поднетих понуда – износи Добрашиновић податке из уговора који је у име града потписао тадашњи градоначелник Александар Симоновић.

Он истиче да је други понуђач, Модулор Београд, одбијен и ако је њихова понуђена цена од 724.602.606,98 динара била знатно нижа од цене изабраног извођача, а заједничку понуду је поднео са још 5 понуђача.

Додаје да је Топлички центар током истраживања дошао до информације да је ова београдска фирма уложила захтев за заштиту права којим је указано на повреду начела једнакости понуђача од стране наручиоца, али је исти одбијен од стране Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки.

Добрашиновић наглашава да је и поред чињенице да је Комисији предочено да су исте недостатке садржале и понуда изабраног понуђача и понуда подносиоца захтева, а да је разлог томе лоше припремљена конкурсна документација на основу које је било тешко саставити прихватљиву понуду, захтев за заштиту права одбачен.

Све три понуде имале су недостатке због којих су требале бити одбијене, али је наручилац ипак једну и то ону са највећом понуђеном ценом, оценио као прихватљиву и доделио уговор. Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки, која се увелико афирмисала у кршењу закона и креирању неуједначене праксе која доводи до правне несигурности понуђача, донела је закључак којим је одбачен захтев за заштиту права и потврђена одлука наручиоца – каже Добрашиновић.

Сматра да је у овом случају дошло до неједнаког поступања наручиоца према понуђачима, јер због истих недостатака у понудама нису све одбијене као неприхватљиве, већ је изабраном понуђачу “прогледано кроз прсте”, па је због по њему неоснованог одбацивања захтева за заштиту права од стране Комисије, уговор додељен понуђачу чија је понуда такође морала бити одбијена, уз 800.000 евра додатног трошка за грађане Србије.

За Канцеларију за јавна улагања ништа није спорно у овом Уговору, а директор Марко Благојевић каже да је одлука о додели Уговора јавни документ, те да је у тој набавци био захтев за заштиту права понуђача, који је одбијен.

Нема ту ничег спорног, ми смо чекали дуже од планираног бар 3 месеца да би Републичка комисија одлучила по захтеву за заштиту права. Рачунске грешке у понуди су сасвим могуће и честе, тако да не видим ту ништа спорно. То је све констатовано у Уговору и закон то дозвољава. Колико је знам, током рачунарске провере наручиоца установљена је грешка, па је затражена сагласност понуђача за исправку – каже Благојевић.

Додаје да се то догађа и да ту нема ничега сумњивог, али је битно да то буде уочено и констатовано записником те да је тражена сагласност понуђача који је то потврдио и сагласио се са новим обрачуном.

Иначе, ради се о комплетном сређивању фасаде, столарије, реконструкцији крова, уређењу климатизације у оквиру прве фазе радова на згради прокупачког Дома здравља на површини од око 30.000 квадрата, где ће се након завршетка, у будућности преселити прокупачка болница „др Алекса Савић“.

Како је раније речено, читава инвестиција коштаће преко 30 милиона евра, плус додатна средства за набавку најсавременије медицинске опреме.

Према јавно доступним подацима са Портала јавних набавки Термомонт је у 2019. години закључио 31 уговор са јавним сектором укупне вредности 1.826.825.000 динара, односно око 15,5 милиона евра без урачунатог ПДВ-а. У 28 поступака није било никакве конкуренције, у два поступка су учествовала два понуђача и у једном три понуђача.

Објављивање ове приче омогућено је кроз пројекат Платформа за одговорно управљање јавним финансијама, који спроводи Програм Уједињених нација за развој (UNDP), а финансира Шведска агенција за међународни развој и сарадњу (SIDA).

Ставови изнети у овој причи су ставови аутора и не представљају нужно ставове Програма Уједињених нација за развој (UNDP), нити Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (SIDA).

This image has an empty alt attribute; its file name is UNDP-Logo-Blue-Small.pngThis image has an empty alt attribute; its file name is sweden-sverige-logo-vector-m.png

Подели

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on pinterest
Share on print
Share on email

Станица Прокоп: пола века безакоња

Можда је Београд свет, како су то тврдили Милошевићеви противници деведесетих. Можда је то и Србија, како нас већ три пуне године уверавају из једне