Станица Прокоп: пола века безакоња

Можда је Београд свет, како су то тврдили Милошевићеви противници деведесетих. Можда је то и Србија, како нас већ три пуне године уверавају из једне амбасаде. Можда би, да није било једног од нас, цео тај свет који и ми јесмо шкиљио уз слабашну и трепераву струју и већ у сумрак, не би ли сачувао макар мало вида, одлазио на спавање. Тих, таквих и ко зна каквих можда може се ређати унедоглед, а оно што је извесно и сигурно може стати у само једну реч – Прокоп.

Извесност и сигурност Прокопа заснивају се на јединственој, непоновљивој и лако проверљивој чињеници да се на овом објекту, а у питању је „нова” главна железничка станица у Београду, пуних 50 година не може урадити ништа што није скопчано са контраверзама, злоупотребама, корупцијом и преварама. Дакле, ништа људски и поштено.

Контраверзе и поделе у јавности почеле су већ са првим плановима и пројектним решењем које је усвојено 1971. године од стране Савета за урбанизам града Београда. Коначан пројекат усвојен је 1974. године, а са изградњом се кренуло 1977. Улазак првог воза у станицу планиран за 1. мај 1979. године није се догодио. Ни тог, ни било ког 1. маја у наредних неколико деценија.

У међувремену су радови прекидани и настављани, па поново прекидани, и тако све до 2014. године када је започета реконструкција капацитета за пријем, отпрему и управљање саобраћајем возова у железничкој станици Београд центар – фаза I. Овој фази радова, најављиваној и као првој етапи реализације „Београда на води”, централног политичког, пословног и маркетиншког пројекта владајуће странке и њеног председника, претходила је јавна набавка која, у оштрој конкуренцији, по дрскости, степену злоупотреба и кршења закона и даље заузима почасно место у аналима корупције у Србији (више детаља у издвојеном делу текста).

Где је Прокоп 2021? Они возови, најављивани за 1. мај 1979. сада пролазе кроз станицу која нема станичну зграду. Како је општепознато да станица без станичне зграде и није нека станица, Влада Републике Србије је одлучила да приступи изградњи овог објекта. Приступ, као што се и могло очекивати имајући у виду прошлост Прокопа, а још више садашњост Владе, није могао бити гори нити удаљенији од закона. Добре пословне обичаје, из разумљивих разлога, овде не треба ни помињати.

Да се било шта везано за изградњу станичне зграде на Прокопу дешава јавност је сазнала искључиво захваљујући потреби руководства фирме „Railway City Beograd” да се похвали како је управо ово предузеће приватни партнер држави у градњи недостајућих садржаја на поменутој железничкој станици. Грађане, дакле, није нашла за сходно да о овом важном послу обавести Влада, већ приватни партнер за кога ће се, врло брзо, установити да то заправо и није. Макар не у смислу Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама.

Компанија Railway City д.о.о Београд, која је добила посао, основана је у априлу 2019. године, три месеца пре него што је Републичка дирекција у јулу исте године расписала јавни позив „потенцијалним партнерима“. Оснивачки капитал компаније је нешто мање од шест хиљада динара, као делатност се наводи разрада грађевинских пројеката, док је директор Дејан Дедијер.

Подаци Агенције за привредне регистре даље показују да је власник београдске компаније кипарски Раилwаy са Кипра, чији су опет стварни власници Бранислав Грујић и Аркадиј Зелманович Бланк са по 50 одсто удела.

Бранислав Грујић, познати српски привредник је један од оснивача и копредседник компаније ПСП Фарман Холдинг, која је представљена као мултинационална и мултифункционална компанија за улагања у некретнине.

На званичној интернет презентацији ПСП Фарман Холдинга у поруци председника коју заједнички потписују Бранислав Грујић и Аркадиј Бланк истиче се да је тај холдинг укључује “неколико руских и европских предузећа са својим јединственим знањем, искуством и репутацијом” које од првог дана желе да буду лидер у грађевинским операцијама на тржишту некретнина.

Шта се, у ствари, дешавало, и како је нешто што је требао и морао да буде транспарентан поступак за избор приватног партнера претворило у класично безакоње и директну погодбу, почело је да се расплиће крајем јануара ове године. У дневном листу „Политика“ је 21.01.2021. године објављен текст под називом „Градња станичне зграде на Прокопу почиње на јесен“, у коме су изнете информације о томе да ће радови на главној престоничкој железничкој станици „Београд центар” почети у току јесени 2021, а да би прва фаза која подразумева завршетак овог најважнијег објекта на „Прокопу” требало да буде завршена до краја 2022. Наведена информација је за Политику потврђена од стране компаније „Railway City Beograd”.

Све је почело неких годину и по дана раније, Јавним позивом за прикупљање писама о заинтересованости за заједничку изградњу зграде железничке станице „БЕОГРАД ЦЕНТАР“, паркинга и пратећих комерцијалних садржаја, објављеним од стране Републичке дирекције за имовину Републике Србије 16.07.2019. године, са роком за подношење понуда до 30.08.2019. године.

Сва заинтересована домаћа и страна правна лица позвана су да упуте писмене понуде за заједничку изградњу станичне зграде железничке станице „Београд Центар“, паркинга и пратећих комерцијалних садржаја. Преведено на лако разумљив језик, Република Србија ће у конкретном случају уложити земљиште и омогућити градњу на већ изграђеним објектима на парцелама у власништву државе на локацији Прокоп у Београду, а друга страна – приватни партнер ће прибавити сву документацију неопходну за издавање грађевинске и употребне дозволе и финансираће изградњу зграде железничке станице, паркинга и комерцијалних садржаја на тој локацији.

Након изградње, зграда железничке станице и припадајући паркинг ће бити у искључивој својини Републике Србије, док ће приватни партнер стећи својину на објектима комерцијалног садржаја. Уз то приватни партнер ће и финансирати комплетан посао. Шта је у овом послу по државу лоше, питаће се многи. Приватни партнер финансира и гради, а држава му заузврат уступа земљиште на прилично неатрактивној локацији. Идемо даље.

Анализу примљених понуда, према тексту Јавног позива, вршила је Мешовита радна група, образована од стране Владе Републике Србије. По анализи примљених понуда, како је наведено у том позиву, надлежни органи Републике Србије ће покренути “одговарајући поступак” за избор партнера ради заједничке изградње Зграде железничке станице, паркинга и пратећих комерцијалних садржаја. Дакле, поступак за избор приватног партнера тек треба да уследи. А хоће ли се то догодити?

Након овако сачињеног јавног позива, крајем 2019. године у дневном листу „Политика“ су се појавили текстови о томе да је потенцијални партнер држави Србији у изградњи зграде железничке станице „Београд центар” (Прокоп), паркинга и пратећих комерцијалних садржаја компанија „Railway City Beograd ”. Ова компанија је, према наводима из медија, једина доставила писмо о заинтересованости за тај посао, а Влада се у октобру 2019. сагласила да приступи преговорима са њом. Дакле, ништа од „одгоговарајућег поступка“, већ директна погодба. Она је, уосталом, увек одговарајућа.

Свршеном послу, каже једна правна изрека, мане нема. Но, биће да ипак понекад има. На противзаконитост овако склопљеног уговора, чији је садржај за грађане и даље тајна, указале су Коалиција за надзор јавних финансија и Транспарентост Србија, које су дан након објављивања текста у „Политици“, 22. јануара 2021,  обавестиле јавност о новим незаконитостима на Прокопу, а почетком фебруара Републичком јавном тужилаштву упутиле Иницијативу за подношење тужбе за утврђење ништавости овог уговора.

Суштина проблема на који су указале две антикорупцијске организације је у следећем. За реализацију овог пројекта, Републичка дирекција за имовину, која наступа у име државе, имала је две правне могућности. Прва, да га реализује кроз поступак јавно-приватног партнерства. Примена овог закона подразумева јасне и транспарене процедуре и одобрење пројекта од стране Комисије за јавно приватно партнерство. Друга могућност подразумевала је спровођење више одвојених поступака који су уређени законима Републике Србије – један за набавку радова изградње железничке станице и други за продају грађевинског земљишта за изградњу комерцијалних објеката. Дакле, у оба случаја надметање, из којег би као победник изашао онај ко да најбољу понуду.

Уместо тога, држава се определила за то да спроведе поступак који није уређен ниједним правним актом и који не обезбеђује адекватан ниво транспарентности, прецизне критеријуме за одабир најповољније понуде и могућност заштите права заинтересованих партнера. Поступак који у српском законодавству једнставно не постоји и није могућ.

Предност оваквог избора за оне који су се за њега одлучили је сасвим очигледна. Кршење закона, чак и са њиховог становишта, можда и није најисправније, али је сасвим сигурно најпрофитабилније. Уз то, једино такав приступ омогућава склапање уговора са поузданим партнером, који има разумевања за коруптивна очекивања врха власти и спреман је да им без устезања изађе у сусрет. А ако је то цена за још једну епизоду у серијалу „Безакоње на Прокопу: 50 сјајних година“, она заиста није висока.

Објављивање ове приче омогућено је кроз пројекат Платформа за одговорно управљање јавним финансијама, који спроводи Програм Уједињених нација за развој (UNDP ), а финансира Шведска агенција за међународни развој и сарадњу (SIDA).

Ставови изнети у овој причи су ставови аутора и не представљају нужно ставове Програма Уједињених нација за развој (UNDP ), нити Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (SIDA).

This image has an empty alt attribute; its file name is UNDP-Logo-Blue-Small-1.pngThis image has an empty alt attribute; its file name is sweden-sverige-logo-vector-m.png

Подели

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on pinterest
Share on print
Share on email