Успех на крилима државе

Шира јавност је за власника Дејана Бурчула чула тек након што се председник Србије похвалио да је на поклон од те фирме добио торту у облику ковид-болнице. До тада је она углавном била испод радара и није се јавно експонирала. Осим по учешћу и све чешћим победама на тендерима за јавне набавке.

Фирму чији је основни бизнис производња котлова за централно грејање и чији ће „акценат развоја у наредном периоду бити обновљиви извори енергије, а пре свега котлови на дрвени пелет“ (тако бар пише на њеном сајту), Влада Србије ангажовала је, без спроведеног поступка јавне набавке, за градњу три ковид-болнице, у Батајници, Крушевцу и Новом Саду. Захваљујући тим, али и бројним другим пословима са државом, многим локалним самоуправама и јавно-комуналним предузећима, пословни приходи Термомонта просто су експлодирали и за само две године, од 2018. до 2020. повећани су три и по пута, са 1,9 милијарди на 7,1 милијарду динара. С друге стране, пада у очи да је, упркос расту прихода за чак 277 одсто, у истом периоду нето добит повећана за само 6,4 одсто, са 131,6 на 140 милиона динара.

Када погледате ове податке, просто вам дође да заплачете над судбином власника ове фирме, јер је заиста тужно радити овако важан посао за државу и грађане за нето добит од свега два одсто пословних прихода, са нескривеном иронијом кључне параметре из биланса Термомонта за НИН коментарише Драган Добрашиновић, председник Коалиције за надзор јавних финансија и директор Топличког центра за демократију и људска права. Он, међутим, наглашава да случај Термомонта није најдраматичнији и као пример наводи предузеће Софт 4 Смарт, које је у 2020. исказало нето профит од свега 2.000 евра, иако је само са Народном банком Србије уговорило два посла вредна више од 10 милиона евра. А, било је ту, по његовим речима, још послова.

Шира јавност је за газду Термомонта Дејана Бурчула чула тек након што се председник Србије Александар Вучић на свом инстаграм-профилу 10. децембра 2020. похвалио да је на поклон од те фирме добио торту у облику ковид-болнице која је саграђена у Крушевцу о трошку пореских обвезника, а да њима никада није јавно предочено колико их је стварно коштала свака од три ковид-болнице. До тада је Термомонт углавном био испод радара и није се јавно експонирао. Осим по учешћу и све чешћим победама на тендерима за јавне набавке, у којима се држава, на централном или нижем нивоу, појављује као наручилац посла. За Добрашиновића та торта не означава „почетак сарадње председника државе и Термомонта, већ је само знак пажње и захвалности“, с обзиром на то да је Термомонт неколико месеци раније ангажован за реконструкцију Опште болнице „Др Алекса Савић“ у Прокупљу, иако је друга фирма била спремна да тај исти посао уради за 800.000 евра мање.

„Иначе, обе те понуде имале су недостатке, који су их чинили неприхватљивим, али је очито јефтинија понуда за власт била и – неприхватљивија“, истиче Добрашиновић и подсећа да је након тога Термомонт могао да „бесплатно“ реновира ВМЦ Карабурма. „С обзиром на то да су радови процењени на 300.000 евра, а да је у Прокупљу прошла њихова понуда, за 800.000 евра већа од другопласиране, испада да је Термомонт у та два посла зарадио пола милиона евра, приде стекао ореол ’добротвора’, добио посао изградње три ковид-болнице и ко зна шта још, сазнаћемо, а можда и нећемо“, истиче Добрашиновић и закључује да је то била одлична пословна рачуница власника Термомонта. „Сад, јесте штета што је нето добит тако мала, али можда се и то временом поправи. А што се тиче председника Србије, остаје она стара, коју је формулисао Душан Ковачевић – ако га се сете, сете, ако се не сете, ником ништа. Остаје му у сваком случају задовољство што је још једну фирму извео на прави пут“, закључује саговорник НИН-а. А на питање како је држава за тако крупне пројекте изабрала баш фирму на чијем сајту стоји да је њен основни бизнис производња и уградња котлова за централно грејање, одговара да „у суштини, за послове са државом није важно за шта је фирма основана и шта зна, ако ишта зна, већ како се влада и у којој је мери спремна да сарађује, а најважније је како се сналази у игри плати – врати“. „Држава ће да плати, а ти врати коме треба, како треба и колико треба. Ако то не знаш, аутоматски си дисквалификован“, сматра Добрашиновић.

Објављивање ове приче омогућено је кроз пројекат Платформа за одговорно управљање јавним финансијама, који спроводи Програм Уједињених нација за развој (UNDP ), а финансира Шведска агенција за међународни развој и сарадњу (SIDA).

Ставови изнети у овој причи су ставови аутора и не представљају нужно ставове Програма Уједињених нација за развој (UNDP ), нити Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (SIDA).

This image has an empty alt attribute; its file name is UNDP-Logo-Blue-Small-1.pngThis image has an empty alt attribute; its file name is sweden-sverige-logo-vector-m.png

Подели

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on pinterest
Share on print
Share on email

1,27

Од 100 највећих уговора у чак 79 није било никакве конкуренције, показало је ново велико истраживање Топличког центра за демократију и људска права. За само