ПРОЦЕС НАСТАЈАЊА И ПРОШИРЕЊА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ 

Процес европске сарадње и интеграције започео је после окончања Другог светског рата из настојања западноевропских држава да интеграцијом спрече избијање оружаних сукоба. Француски министар спољних послова Роберт Шуман је 1950. године предложио уједињење индустрије за производњу угља и челика у западној Европи. Годину дана касније основана је Европска заједница за угаљ и челик (EЗУЧ). Ова заједница је имала шест оснивача: Белгија, Савезна Република Немачка, Луксембург, Француска, Италија и Холандија. Моћ доношења одлука о питањима важним за производњу угља и челика у овим земљама прешла је у руке независног, наднационалног тела под називом «Висока управа». Жан Моне је био први председник овог тела.

Eвропска заједница за угаљ и челик је постигла велики успех, па су  земаље оснивачи одлучили да направе корак даље и да интегришу и друге секторе привреде. Они су 1957. године потписали Римски уговор којим је успостављена Европска заједница за атомску енергију (ЕУРАТОМ) и Европска економска заједница (ЕЕЗ). Овим уговором државе чланице су почеле да уклањају трговачке баријере и да формирају тзв. заједничко тржиште. Три европске заједнице су 1967. године интегрисане чиме је створена оранизациона и административна целина што је омогућило стварање заједничких институција: Европске комисије, Већа министара и Европског парламента.

Успех заједничке економске политике Европске економске заједнице привукао је остале земље Европе да прихвате правила игре и приступе Европској заједници. Тако је започео процес територијалног ширења који ће омогућити Европској заједници  већи просперитет. Проширење Европске заједнице настављено је успешним пријемом нових чланова:

1973.     године   приступиле су Данска, Ирска и Велика Британија,

1981 године приступила  је Грчка,

1986. године приступиле су Шпанија и Португалија.

Потписивањем уговора о Европској унији 1992. године у Мастрихту, основана је Европска унија. Како би имала бољи  наступ на светској политичкој сцени, Европска унија је дефинисала правила игре, усагласила заједничке политике земаља чланица и наставила процес проширења. После 1992. године Европској унији су приступиле следеће земље:  

1995. године приступиле су Аустрија, Финска и Шведска, 

2004 године приступиле су Чешка Република, Естонија, Кипар, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словачка и     Словенија,

2007. године приступиле су Бугарска и Румунија.

Европска унија са 27 земаља је заједница у којој, на преко 4.400.000 км2 живи 497 милиона становника, који припадају трима расама, у којој се говори 23 званичана језика земаља-чланица. Бруто друштвени производ Европске уније је 11 билиона евра (трећину светског) или 22 000 евра по становнику.

Процес ширења Европсе уније и даље тече. Нови кандидати за чланство у Европској унији су Хрватска и Турска, које преговарају о приступању од октобра 2005. године и  Македонија, која још није почела преговоре. Потенцијални кандидати за приступање Европској унији су Србија, Црна Гора, БиХ и Албанија.