САРАДЊА СРБИЈЕ И ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Сарадња измедју Европске уније и  Србије започела је 1970. годинe, када су тадашња Европска заједница и Социјалистичка Федеративна Република Југославија потписале више трговинских споразума и протокола. Тада је Социјалистичка Федеративна Република Југославија била једина социјалистичка земља која је имала дугогодишњу трговинску  сарадњу са Европском заједницом. Делегација Европске комисије отворила је канцеларију у Београду 1981. године. Сарадња је константно унапређивана, a 1990. године СФРЈ званично укључена у ПХАРЕ програм Европске заједнице, програм помоћи реструктурацији земаља источне и средње Европе. Међутим, распад Југославије довеo je до прекида свих облика сарадње.
 

Комесар за проширење ЕУ Оли Рен и Премијер Србије Војислав Коштуница

Након убрзаног ширења и економског оснаживања Европске уније,  већина европских земаља су тежиле да постану чланице уније. Са друге стране, Европска унија  слала је јасне поруке и смернице које једна земља треба да испуни како би постала њен члан.  Тако је у случају Републике Србије, 2001. године, образована Заједничка консултативна радна група, са циљем да омогући Европској комисији и Србији да сагледају ситуацију у бројним областима друштвеног и привредног живота, као и да промовишу ефикасније приближавање стандардима ЕУ.

На састанцима Заједничке консултативне радне групе (било их је укупно пет од 2001. до 2002. године) усвајане су заједничке препоруке, које су биле обавезујуће смернице за даље приближавање стандардима ЕУ. Такође су анализиране политичке и економске реформе, регионална сарадња и поштовање међународних обавеза.
 

У периоду од јула 2002. године до јула 2003. године, одржана су три незванична састанка представника Комисије ЕУ и Србије на којима је оцењено да треба покренути нови формални механизам за сарадњу - Унапређени стални дијалог  као инструмент који би осигурао позитивну оцену  Студије о изводљивости, као и да се искористи време до отпочињања преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању за додатне стручне консултације и помоћ.

Србија и Европска унија закључиле су Студију о изводљивости априла 2005. године, чиме је отворен пут за покретање преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању ЕУ. Након низа техничких састанака и званичних преговора, Србија и Европска унија  су потписале Спразум о стабилизацији и придруживању и пратећи Прелазни трговински споразум априла 2008. године.  Потписивањем Споразума учињен је битан формални корак у институционализацији односа и започет је свеобухватни посао спровођења преузетих обавеза и провера способости Републике Србије за испуњење услова за чланство у Европској унији.

Председника Србије Борис Тадић и Председник Европске комисије Хозе Мануел Баросо

Овај Споразум Народна скупштина Србије ратификовала је септембра 2008. године, а фебруара  2009. године  Србија је почела једнострано да примењује Споразум. На заседању у Луксембургу Министри спољних послова Европске уније, су јуна 2010. године одобрили почетак ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању у земљама чланицама Европске уније. Досадашња пракса је показала да је процес ратификације у 27 чланица Европске уније  трајао од годину и по до две године.