Просечан број понуда у 100 највреднијих набавки у 2020. години са катастрофалних 1,51 у 2019. пао је на трагичних 1,34, показало је истраживање Топличког центра за демократију и људска права. Са једним понуђачем спроведено је 75 поступака, 18 поступака са два, 5 поступака са три и 2 поступка са четири понуђача, а на списку компанија које су добијале највредније уговоре са државом, налази се и неколико оних које годинама уназад носе епитет ”блиских власти”. То је према мишљењу Драгана Добрашиновића, директора Топличког центра, доказ да су поступци јавних набавки претворени у параван за политичку корупцију највишег нивоа – чија се цена плаћа буџетским новцем.
Како показују резултати истраживања Топличког центра за демократију и људска права укупна вредност 100 највећих набавки у 2020. години износила је 96,4 милијарди динара, односно 820,3 милиона евра. Поређења ради, у 2019. години вредност 100 највећих набавки износила 79,9 милијарди динара, односно 678,8 милиона евра, што је представљало 18,15 одсто вредности свих уговорених јавних набавки у тој години.
“Највреднији уговор у 2020. години износио је 7.726.033.000 динара, односно 65.724.386 евра по средњем курсу НБС на дан закључења уговора. Уговор је закључен између ЈКП Дирекције за јавни превоз Града Ниша и понуђача Ниш експрес а.д. за набавку услуга превоза путника на територији Града Ниша – пакет линија 1. Набавка је спроведена у отвореном поступку, а учествовао је један понуђач”, показало је ово истраживање.
Са друге стране, стоти по вредности уговор у 2020. години износио је 316.650.000 динара, односно 2.692.957 евра по средњем курсу НБС на дан закључења уговора. Уговор је закључен између Јавног предузећа „Електропривреда Србије“ и понуђача Телеком Србија а.д за набавку услуга мобилне телефоније. Набавка је спроведена у отвореном поступку, а учествовао је такође један понуђач.
“Просечан број понуда за сто највреднијих набавки у 2020. години износио је 1,34, док је у 2019. години износио 1,51. У 2020. години са једним понуђачем спроведено је 75 поступака, 18 поступака са два, 5 поступака са три и 2 поступка са четири понуђача. У отвореном поступку спроведене су 93 набавке, 4 у преговарачком поступку без објављивања јавног позива, једна у преговарачком поступку са објављивањем јавног позива и једна у конкурентном поступку са преговарањем”, пише у истраживању.
Графикон 2 – Структура набавки по броју понуда
Са ким је највише пословала држава
Највећи наручиоци у 2020. години, када су у питању 100 највреднијих јавних набавки, су: Јавно предузеће „Електропривреда Србије“, ЈКП Дирекција за јавни превоз Града Ниша, ЈКП ГСП Београд, Канцеларија за управљање јавним улагањима и Министарство рударства и енергетике – Управа за резерве енергената.
| Р.бр. | Назив наручиоца | Број набавки | Вредност (РСД) | Вредност (ЕУР) |
| 1. | Јавно предузеће „Електропривреда Србије“ | 17 | 18.920.209.000 | 160.931.930 |
| 2. | ЈКП Дирекција за јавни превоз Града Ниша | 3 | 10.428.244.000 | 88.711.127 |
| 3. | ЈКП ГСП Београд | 2 | 8.484.924.000 | 72.162.469 |
| 4. | Канцеларија за управљање јавним улагањима | 2 | 5.815.849.000 | 49.469.600 |
| 5. | Министарство рударства и енергетике – Управа за резерве енергената | 3 | 4.867.900.000 | 41.399.527 |
Што се тиче понуђача највредније уговоре, када су у питању сто највећих набавки, закључили су: НИС а.д. Нови Сад, Термомонт д.о.о. Београд, Ниш експрес а.д. Ниш, МПП Јединство а.д. Севојно и Компанија Дунав осигурање а.д.о. Београд.
| Р.бр. | Назив понуђача | Број набавки | Вредност (РСД) | Вредност (ЕУР) |
| 1. | НИС а.д. Нови Сад | 12 | 16.334.504.000 | 138.921.027 |
| 2. | Термомонт д.о.о. Београд | 5 | 8.390.951.000 | 71.365.385 |
| 3. | Ниш експрес а.д. Ниш | 1 | 7.726.033.000 | 65.724.386 |
| 4. | МПП Јединство а.д. Севојно | 4 | 5.921.144.000 | 50.360.552 |
| 5. | Компанија Дунав осигурање а.д.о. Београд | 2 | 4.356.813.000 | 37.053.523 |
“Ако изузмемо НИС, који је практично монополиста када је у питању продаја нафтних деривата државним ентитетима, највредније уговоре закључио је Термомонт д.о.о. Београд. Наиме, Термомонт д.о.о. Београд је самостално или као члан групе понуђача закључио 5 од 100 највреднијих уговора у 2020. години чији је износ 8.390.951.000 динара, односно 71.365.385 милиона евра. Према подацима Агенције за привредне регистре укупни пословни приходи предузећа Термомонт д.о.о. у 2019. години износили су 2.618.507.000 динара, односно 22.267.579 евра, док је само у пет наведених уговора приход увећан за три пута. Из наведених показатеља недвосмислено је да се приходи предузећа Термоммонт д.о.о. у пословима са државом енормно увећавају”, наводи се у закључцима истраживања.
| Р.бр. | Назив понуђача | Број набавки | Вредност (РСД) | Вредност (ЕУР) |
| 1. | НИС а.д. Нови Сад | 12 | 16.334.504.000 | 138.921.027 |
| 2. | Термомонт д.о.о. Београд | 5 | 8.390.951.000 | 71.365.385 |
| 3. | МПП Јединство а.д. Севојно | 4 | 5.921.144.000 | 50.360.552 |
| 4. | Енерготехника Јужна Бачка д.о.о. Нови Сад | 4 | 2.311.201.000 | 19.654.429 |
| 5. | Emporio Team д.о.о. Београд | 3 | 1.823.551.000 | 15.507.394 |
| 6. | Oracle Srbija & Crna Gora д.о.о. Београд | 3 | 1.488.678.021 | 12.660.507 |
| 7. | Електромонтажа д.о.о. Краљево | 3 | 1.419.517.000 | 12.071.924 |
| 8. | Khaoticen д.о.о. Београд | 3 | 1.251.305.000 | 10.641.165 |
Добрашиновић: Ово је параван за корупцију
Коментаришући резултате до којих су дошли у овом истраживању, директор Топличког центра за демократију и људска права Драган Добрашиновић каже да они показују да је цео систем јавних набавки обесмишљен.
“Врх власти је направио картел са себи блиским делом пословног сектора и уништио здраву конкуренцију. Поступци јавних набавки су претворени у параван за политичку корупцију највишег нивоа чија се цена плаћа буџетским новцем и која је унапред укалкулисана у цену. Циљ оваквих послова је учвршћивање пословног и политичког монопола, а овако спроведене јавне набавке су супротстављене истинском јавном интересу. Они који су их осмислили и спроводе, а то су предаторски врх власти и њима блиска предузећа, су непријатељи грађана Србије и свега здравог у овој земљи”, рекао је Добрашиновић.
Објављивање ове приче омогућено је кроз пројекат Платформа за одговорно управљање јавним финансијама, који спроводи Програм Уједињених нација за развој (UNDP ), а финансира Шведска агенција за међународни развој и сарадњу (SIDA).
Ставови изнети у овој причи су ставови аутора и не представљају нужно ставове Програма Уједињених нација за развој (UNDP ), нити Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (SIDA).
 |  |
